Description of a Struggle

"Svijet se počinje spasavati spasavajući jednog čovjeka; sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika." Č. Bukowski

17.01.2017.

Ti

Kome se suze zapletu u trepavice, koji ne plače inače, osim kad se sjebe, al' retko. Koliko sam samo puta htela da skočim i da te jako, jako stisnem, privijem uz sebe ili se sabijem uz tebe.

Nisam. Zakucam se k'o stara ploča na onoj jednoj crti i vrtim isto:"Ustani, budi čovek. Teško mu je. Uradi nešto." Gledam te kako se mučiš. Noge ne osećam. Onda ti samo ovlaš dodirnem ruku i gledam kako su ti prsti kvrgavi i nokti okrugli, pokušavam da smislim nešto što je gadno na tebi.

Ne ide. Sve. Sve bih to ljubila i čuvala i čekala, al' u sebi. Sećaš se kad si mi rekao da sam distancirana i hladna? Jesam. Mislim, nisam... Al' kad plačeš kroz zamršene trepavice moram. Jebiga.

Zima je sa mog prozora idilična. Preko puta trepću neke kineske svetiljke, i sve se bojim da će jedno jutro požar da me probudi. Žarko su se zaigrali zimske idile, no ne marim. S tog prozora, negde u daljini nazirem jedan krov, prekriven snegom. Tamo ispod tog krova, spavaš.

 Komšija je danas opet bio pripit i veli:"Dugo nam nisu čistili zgradu!" Jesu rođače, no si ti retko ovde pa ni ne vidiš kad je oližu. Odobravam mu jer, šta vredi da mu kažem u ponedeljak su čistile? Njegova supruga, redovno nenaspavana profesorica fotografije, ako me vidi, uvek pita kako su deca. Deca su super, kažem, ja štekćem. Onda se, kao i sve sredovečne ( sad već ) žene smejemo svojim godinama i to. Gledamo se u ogledalo lifta i kapiramo kako su nam podočnjaci veći, dugmad preko sisa više nisu tamo gde su nekad bila i kako preskakanje obroka obara šećer.

 Eto. Laku noć i trepavice, i svetiljke kineske, i prljavi liftu, i komšija i njegova ženo. Laku noć.

16.12.2016.

Tek...

Jednom, dok si mi pričao o čoveku kog si najviše na svetu voleo, imala sam priliku da ti budem blizu, bliže nego ikad pre i posle.
Gledala sam u tvoje uplakane i izmučene, emocijama, oči. Trljao si oči, dok su ti otpadale guste trepavice. Hteo da si da sakriješ to malo emocija što ti je preostalo. Nije išlo.
Rekao si da ti je žao što on nikad neće videti šta si sve postigao i šta ćeš sve postići. Rekla sam ti da će možda i videti. Ne znamo šta ima posle. Rekao si da je to glupost.
Možda i jeste.
Međutim...
Niko ne može da ti postavi nogu, tako kako možeš sam sebi.
Niko ne može da te muči tako kako ti možeš sebe.
Nisi mi verovao kad sam ti rekla da može mnogo puta da se umre, al' se samo jednom zauvek zamre i onda te nema više. E, posle toliko godina borbe sa sobom, bojim se - srljaš ka zamiranju, sa sve osmehom i ubeđenjem da je sve pod kontrolom i da će sve biti ok. Jednokratno je.
Jebiga mišu, nije.
Nema jedne cigarete, jedne čašice... Ništa nije jednom, samo je prvi put i... zadnji.

Još ovaj put...
Nikad više.
Samo još ovaj put...

Ako te ikad poljubim, želim da budeš topao, mek i da mirišeš na život. Ako te ikad budem opet držala za ruku, želim da te vodim sa sobom makar na kratko i povremeno. Ako budem plakala, nek bude zbog nedostajanja do idućeg puta...
Samo mi nemoj to zauvek. I tako od emocija najviše gajim bes, sarkazam i bol. Dizel i benzin.

Eto.
Nije da te toliko volim. Volim te ovooooliiiiko.


Noviji postovi | Stariji postovi

Description of a Struggle