Description of a Struggle

"Svijet se počinje spasavati spasavajući jednog čovjeka; sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika." Č. Bukowski

17.01.2017.

Ti

Kome se suze zapletu u trepavice, koji ne plače inače, osim kad se sjebe, al' retko. Koliko sam samo puta htela da skočim i da te jako, jako stisnem, privijem uz sebe ili se sabijem uz tebe.

Nisam. Zakucam se k'o stara ploča na onoj jednoj crti i vrtim isto:"Ustani, budi čovek. Teško mu je. Uradi nešto." Gledam te kako se mučiš. Noge ne osećam. Onda ti samo ovlaš dodirnem ruku i gledam kako su ti prsti kvrgavi i nokti okrugli, pokušavam da smislim nešto što je gadno na tebi.

Ne ide. Sve. Sve bih to ljubila i čuvala i čekala, al' u sebi. Sećaš se kad si mi rekao da sam distancirana i hladna? Jesam. Mislim, nisam... Al' kad plačeš kroz zamršene trepavice moram. Jebiga.

Zima je sa mog prozora idilična. Preko puta trepću neke kineske svetiljke, i sve se bojim da će jedno jutro požar da me probudi. Žarko su se zaigrali zimske idile, no ne marim. S tog prozora, negde u daljini nazirem jedan krov, prekriven snegom. Tamo ispod tog krova, spavaš.

 Komšija je danas opet bio pripit i veli:"Dugo nam nisu čistili zgradu!" Jesu rođače, no si ti retko ovde pa ni ne vidiš kad je oližu. Odobravam mu jer, šta vredi da mu kažem u ponedeljak su čistile? Njegova supruga, redovno nenaspavana profesorica fotografije, ako me vidi, uvek pita kako su deca. Deca su super, kažem, ja štekćem. Onda se, kao i sve sredovečne ( sad već ) žene smejemo svojim godinama i to. Gledamo se u ogledalo lifta i kapiramo kako su nam podočnjaci veći, dugmad preko sisa više nisu tamo gde su nekad bila i kako preskakanje obroka obara šećer.

 Eto. Laku noć i trepavice, i svetiljke kineske, i prljavi liftu, i komšija i njegova ženo. Laku noć.

Description of a Struggle